До грекокатолицької церкви Вознесення Господнього у Сремській Митровиці прийшов св. Миколай

     21 грудня 2014 р. у грекокатолицькій церкві Вознесення Господнього у Сремській Митровиці. Свято св. Миколая було 19 грудня але св. Миколай заявив парафіянам у Сремській Митровиці, що Він прийде принести подарунки дітям у наступаючу неділю.

     У неділю на Велику Службу Божу прийшло набагато більше вірних із своїми дітьми а як кінець наблизувався у церкві бувало все більше людей та дітей. Всі вже знали, що має прийти св. Миколай з своїми янголятами і принести багато подарунків.

     На кінці Служби Божої парох о. Владислав Варґа запросив дітей вийти у передню частину церкви і заспівати пісню до св. Миколая «Ой, хто, хто Миколая любить?», може св. Миколай тут вже близько, почує гарний спів і поспішить, щоб добрі діти на нього не чекали довго.

    І справді на дверах церкви зявився св. Миколай, всі з радістю дивилися на нього а маленькі діти аж розплющили очі. Святий Миколай привітався з усіма і пояснив, що Він щойно зійшов з Неба і що почув, що тут є багато добрих дітей і поспішив нагородити їх. 

Він сів на стілець і запросив дітей заспівати пісень і деклямувати фіршів. Охочих дітей, показати що нового навчилися, було багато, бо прийшли учні, які навчаються українську мову а також і учні, які вивчають русинську мову. Було чути кілька гарних пісень і багато віршів, чи українською, чи русинською мовами.

     Святий Миколай почав запрошувати одну за одною дитину і кожній вручив гарний пакуночок і промовив гарне слово. Кожна дитина скористалася нагодою зфотографуватися з св Миколаєм.

     Коли всі діти отримали свій подарунок всі разом зфотографувалися.

Славка Канюга, Микола Ляхович, Фетко Канюга, Весна Лещук і Марія Ляхович

     І на кінці слід згадати, що і цього року роль св. Миколая виконав Фетко Канюга, роль янгола виклнала Марія Ляхович а учнів української мови приготовляли Славка Канюга і Весна Лещук. 

День украïнськoï писемнoстi та мoви

     14 грудня 2014 р у Культурному центрі Нового Саду. Маніфестацію « День украïнськoï писемнoстi та мoви» організувало Товаристо української мови, культури і літератури «Просвіта» з Нового Саду.

 Маніфестація відбувалася у гарному залі Культурного центру Нового Саду, яку відкрив і привітав гостей голова Товариства «Просвіта» Мирослав Гочак. Він згадав що це вже пятий рік як Товаристо «Просвіта» організовує «День української писемності та мови», яке відзначається українцями 9 листопада.

 Гостями були: о. Владислав Варґа с Сремської Митровиці, о. Юліян Рац з Нового Саду, о. Віталій Лотоцький з Кули, о. Петро Дудка з Інджії, третій секретар Посольства України Богдан Кость, четверочлинна делегація з Івано-Франківська.

     Ведучим програми був Василь Дацишин. Він сказав пару гарних речень про українську літературу а тоді представив Ярослава Комбіля як багатолітнього культурного діяча, керівник культурницьких товариств, видавництва, літератор а останніми роками перекладач української сучасної літератури і став членом Спілки письменників України.

  Ярослав Комбіль прочитав реферат у якому представив старших і молодших сучасних письменників України. Він і сам перекладав деякі вірші на сербську мову сучосних українських поетів.

 Його переклади читали Філіп Проник, Олена Кузьма та Василь Дацишин.

    Василь Дацишин і Ярослав Комбіль говорили ще про факт, що набагато більше перкладено сербської літератури на українську мову і друковано у Україні ніж оборотньо. Україська літератури набагато краще трактується у світі.

     Василь Дацишин представив Петра Ляховича як редактора і аутора збірника статей про видатного чоловіка о. Стефана Пітку.

 Петро Ляхович говорив про саму книжку, про о. Стефана Пітку, про свою зайнатість писанням та трохи і про себе самого.

     Про паралели між Тарасом Шевченком та Петром Петровичем Нєґошем говорив  др. Стеван Констатінович.
     І на закінчення Мирослав Гочак говорив про останній номер "Українського слова" а також пояснив, що зараз с початку наступного року вийде нове число. Він також з кілька речень звернувся і на видавництво "Рідне слово".  

Округли сто

Округли сто:

Медијски закон на локалном нивоу

Предлог за развој локалног информисанја

     11 децембра 2014 г. Округли сто се одвијао у великој сали Скупштине АП Војводине у Новом саду а организовали су га ОЕБС – Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија у Србији и НДНВ – Независно друштво новинара Војводине.

     На почетку рада Округлог стола поздравне речи су изказали Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, Славиша Грујић, потпреседник Владе АП Војводине, покрајински секретар за културу и јавно информисање и Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

     Иштван Пастор се са неколико реченица осврнуо на станње у области информисања у прошлих петнаестак година и констатовао да је он лично био против увођења приватизације медијских кућа на локалном нивоу и да је то довело до општег хаоса. Кад је до тога већ дошло, треба тражити нове механизме за функционисање информисања на локалном нивоу. Пре два месеца су донети нови закони, који су нека питања затворила а нека отворила. Он је пожелео успешан рад учесницима Округлог стола.

     У представљању предлога Акционог плана за развој локалног информисања, у чему је наглашен фокус на јавни интерес, говорили су Жужана Серенчеш и Недим Сејдиновић из НДНВ. О досадашњим искуствима и предлозима за унапређење суфинансирања проеката у области јавног информисања говорила је Тања Максић, која је представила програмске активности у остваривању и унапређењу јавног интереса у области локалног информисања и јавног информисања посебних категорија лица, у шта спадају и националне мањине.

     Како Министарство културе и информисања и Покрајински секретаријат та културу и јавно информисање подржавају садржаје од јавног интереса говорили су Саша Мирковић, , државни секретар у Министарству културе и информисања и Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за медије.

     На крају су представљени примери из праксе локалних самоуправа, које су учествовала у пилот проекту 'Панчево, Ковин, Кањижа и Врбас.

    И за сам крај отворена је дискусија кроз постављање питања и одговоре Саше Мирковића и Калмана Кунтића. Много медијских радника из локалнох медија из свих крајева Србије постављали су занимљива питања а одговори су више рекли о датој проблематици.

     Сва ова питања из области информисања су битна и за остваривање права информисања припадника украјинске националне нањине, па је Округлом столу присусрвовао и Петар Љаховић, председник Одбора за обавештавање при Националном савету украјинске националне мањине.  Из свега, што се могло чути на овом Округлом столу, могу се извући неки закључци, повезани са стањем и развојем информисања на украјинском језику:

-      Повлачење државе из власништва у медијима, до новог начина финансирања.

-    Нови медијски закони значајно мењају однос државе, покрајине и локалне самоуправе према медијима и јавном информисању, стављајући по први пут у центар медијске политике јавни интерес и грађанина. 

-    Највише изазова у примени нових закона буће на локалном нивоу.

-    Утврђене обавезе свих нивоа власти да финансијски подупиру програмске садржаје који су дефинисани као јавни интерес.

-     Уласком у 2015.годину чека нас транзиција у медијима, односно, приватизација медија, потом од 1.јула 2015. године почиње важећи модел субвенционисања медија, путем пројектног финансирања, да би од 2016. године се кренуло са само пројектним финансирањем, када долази и функционисање јавних сервиса путем таксе.

-    Што се тиче емисија на Јаним сервисима, РТС и РТВ, стање ће и даље бити на истом нивоу.

-     Што се тиче штампаних медија, којих је оснивач Национални савет а финансирају се из буџета Војводине, ситуација ће и даље бити непромењена.

-     Сви медији на локалном нивоу морају бити приватизовани до 1 јула 2015 а који не успе да се приватизује биће укинути. Сви локални медији биће финансирани преко конкурса на проекте, расписаних у локалним самоуправама.

-    Националне мањине треба да утичу на своју локалну самоуправу да у састављању буџета предвиди већу суму новца за ову намену па потом покушати кроз учешће на конкурсима покренути неки проекат у локалним медијским кућама.

Крштење Украјине-Руси

Отворио поглед на снагу и славу Украјине

Слика у црквеној сали у Сремској Митровици

     Прошло је сто година од рођења, познатог у свету, а код нас скоро непознатог, сликара, илустратора, аутора историјских платана, иконописца Петра Андрусива. Тако се десило, да га је судбина одвела у далеки свет, али је мислима, стваралаштвом, друштваним радом стално био са Украјином. Она живи на његовим платнима, на којима се могу видети њени прослављени кнежеви и хетмани, хероји ослободилачких борби, витезова-козака, сељака, грађана, свих, који су стварали историју своје отаџбине.

     Родио се Петро Андрусив у селу Камјанобрид код Лавова 2 јула 1906 године. Када се 1915 г приближио фронт Првог Светског рата, осмогодишњи Петро је изгубио оца. Убрзо су га предали у московско сиротиште. 1918 г, захваљујући заробљеним пољским официрима, које је заинтригарала његова свеска са цртежима; Петро је одпутовао у Пољску. У варшави су га сместили у дом за младе занатлије. Тамо је на његове цртеже скренуо пажњу каснији председник Герберт Губерт и захваљујући томе дечака су послали да похађа пољску гимназију. Почетком 1920-их година организује се „Украјинска студентска заједница“. Међу њима се нашао студент Варшавске академије уметности Петро Андрусив, коју је похађао до 1936 године.  Уметничко удружење „Спокиј“ (мир-тишина) је организовало изложбу, на којеј је први пут представио своја дела Петро Андрусив. Потом Андрусив прелази са студентских портретних радова на сложена многољудна историјска платна. Чедрдесет радова Андрусива разоткривају догађајеранокршћанске ере, заснивање Кијева, Олгино крштење, печенизи пред Кијевом, Свјатославово „Идем против вас“, крштење Украјине-Руси.1939 године он слика платно „Голгофа Украјине“ – дело изузетног уметничког изражавања и симболичке дубине. Петро 1947 године са супругом прелази у Америку, од 1955 годинепочиње радити као цртач-графичар у филаделфијском архитектонском бироу. У то време је активан у уљном сликарству. Овде можемо да споменемо његова платна: „На двору гетмана Розумовског“, „Сусрет гетмана Мазепе са Костом Гордијенком“, „Прошња Ане Јарославне“, „Сабор кнежева“, „Чорткивски разлаз“. Али највећи резонанс  у западном свету имало је његово фундаментално дело „Крштење Украјине-Руси“, завршена 1980 године  недуго пред смрт. То дело је у диаспори било признато као официјално за обележавање тог догађаја. Он се консултовао са црквеним историчарима, експертима ране историје Украјине, истраживао је изглед тадашњих одора свећеничка, кнежева, дружбеника, становништва. На слици је панорамски обухваћена цела Рус‘. Ту је радост и протест, свечано-уздигнут кнез Владимир, одушевљење и упозорење. Петро Андрусив је напустио овај свет 1981 године. – Преузето у скраћеној форми из текста Романа Јацива из Лавова (Украјина).

     У Сремској Митровици, у парохијској сали цркве Вознесења Господњег постављена је слика, која представља Крштење Украјине-Руси. Слика је постављена на чеоном зиду сале, која је дугачка преко четири метра и висока око два и по метра, урађена у техници уље на платну. У доњем лавом углу подписан је аутор Силвестер Пушкаш из Куцуре и година 2009. На први поглед слика одаје леп утисак својом лепотом, величином и уметничким радом. Млад митровачки сликар Јовица Томашевић  је позитивно оценио ову слику.

     Ових дана смо сазнали да је аутор ове слике реније урадио још једну такву слику, која се налази у Куцури а успут смо још сазнали да су те две слике копије познате у свету слике, аутора Петра Андрусива, који је живео и стварао у САД. Оригинал се налази у граду Филаделфији.

Слика-оригинал "Крштење Украјине-Руси" у Филаделфији и аутор Петро Андрусив

     Било како било, ова слика је веома лепа, представља јако важан догађај за Украјину и украјински народ а уз то и за остале словенске народе. Та слика својом лепотом украшава лепу парохијску салу, у којој се одржавају разни верски и културни садржаји